Slovenija – Stabilnost je nužna, ali ekonomske slobode određuju pobednika

Slovenija je prva bivša jugoslovenska republika koja je u NATO ušla 2004. godine kada su sa njom ušle i baltičke zemlje, zajedno sa Rumunijom i Bugarskom.

Rast slovenačkog BDP po glavi stanovnika izuzetno je izražen u četvorogodišnjem periodu od 2004. On je od 25.910 dolara po glavi stanovnika te 2004. godine porastao na 31.235 do 2008. godine dok je danas 32.567 dolara po glavi stanovnika. Prosečna neto plata u Sloveniji iznosi 1.083 evra.

Slovenija je godinu dana pre ulaska u NATO imala udeo stranih direktnih investicija u svom BDP-u 1,8% da bi se 2007. godine taj udeo popeo na 3,9%. Činjenica je da je Slovenija imala odličan trend po pitanju investicija i pre ulaska u NATO. Udeo investicija u BDP-u iz 2007. prevazići će se tek 2015. godine kada će se popeti na 4%.

Udeo ukupnih investicija godinu dana pre ulaska u NATO bio je 26,4%, godinu dana posle 28,3%, a vrhunac će biti 2007. godine kada će iznositi 32,8%. Ovo je inače više nego što je taj udeo iste te godine bio kako u Hrvatskoj (29,7%) tako i u Srbiji (29,1%)

Na indeksu ekonomskih sloboda sveta Heritidž fondacije za 2018 godinu, između Meksika i Albanije, nalazi se i Slovenija na 64. mestu što i nije tako sjajna pozicija.

Po mišljenju sagovornice Talasa Tanje Porčnik, predsednice Vizio Instituta iz Ljubljane, Slovenija zapravo i nije značajno razvila važan ekonomski potencijal koji članstvo u NATO posredno omogućava: ”Razlog za to je što slovenačka država i dalje ima značajne vlasničke i upravljačke moći u domaćoj privredi. Ovo posledično podrazumeva nepristupačan ambijent za strane direktne investicije.”

“Kada je Slovenija postala članica 2004. mnogi investitori inicijalno su iskazali interes za dodatnim ulaganjima. Međutim, umesto tih investiranja i pokretanja poslova mnogi su se ipak odlučili za druge Istočnoevropske države kao što su Slovačka, Poljska i Češka. Dakle, sve dok Slovenija zadržava nizak nivo ekonomskih sloboda, poslovi će je zaobilaziti i odlaziće u druge okolne, ekonomski slobodnije države koje su poželjno takođe članice NATO.”

Slovačka se, inače, nalazi na 59. mestu, Poljska na 45. dok je Češka smeštena prilično visoko, između Norveške i Nemačke kao 24. ekonomski najslobodnija država sveta. Češka i Poljska postale su članice NATO 1999. godine dok je Slovačka ušla u NATO iste godine kada i Slovenija.

NATO šampion ekonomskih sloboda, svakako je Estonija kao sedma najslobodnija država sveta. Ona je ušla u NATO takođe 2004. Svoje sada već čuvene reforme Estonija je sprovela desetak godine pre toga za vreme mandata Marta Lara i one su bile primarni razlog za estonsko privredno čudo koje je usledilo.

Vir: Da li bi članstvo u NATO-u uticalo na životni standard u Srbiji? Ekonomska iskustva naših NATO komšija, Talas (21.9.2018).